Решавање ребуса

Занимљивост у решавању ребуса је у томе да актер покаже креативност, досетљивост, логику , знање при решавању ребуса. Наравно да ребуса има лакших и тежих. Деца их решавају и појединачно и колективно, такмичење их стимулише и развија креативност и досетљивост.
Из Википедије:

Ребус је врста енигматског задатка у ком се представљају слике или цртежи чија имена чине делове решења. Решење ребуса може да буде само једна реч, или цела реченица, или израз.

Елементи ребуса
У ребусу су представљене слике. Назив сваке слике чини један део решења. Слике су, углавном, поређане слева надесно и тим редом се и решавају.

Уколико је решење ребуса тешко представити целим називима слике, од назива сваке слике може да се одузме један или два гласа с почетка или с краја речи. Тада се испред или иза слике поставља апостроф, који означује да треба одузети један глас/слово. Колико апострофа, толико гласова се одузима. Није популарна прекомерна употреба апострофа.

Понекад се слика скоро савршено уклапа у решење, али је потребно један глас назива слике промијенити. Тада се поред слике исписује који глас треба да се замијени којим гласом.

Уз теже ребусе оставља се простор за тачно решење који бројем ћелија указује колико гласова садржи коначно решење.

Понекад се уз ребусе поставља и бројчани кључ. У кључу, сваки број означава колико гласова има у називу за одређену слику.

Словни ребуc

Словни ребус је посебна врста ребуса у којој се употребљавају само слова. Коначно решење добија се тумачењем односа између слова. У оваквим ребусима битну улогу играју приједлози као у, из, на, о, уз код

Измене поста:

Историја

У историји, ребуси се јављају у хералдици. Племство је често на својим грбовима и штитовима своје име представљало ребусом. Такође, јављају се и у умјетности, гдје би сликари сликајући портрете личности често поред њих насликали предмет или животињу која својим називом асоцира на име личности са слике.