Загонетке

Право је задовољство је  решавати загонетке.
Занимљив је и такмичарски дух ученика који ће пре и више загонетки одгонетнути.
Из Википедије:

Загонетка (од глагола гонетати) је исказ, питање или фраза двосмисленог или нејасног значења, односно врста мисаоно-говорне игре, изражене у виду метафоричног - описног или непосредног, често збуњујућег питања, које захтева одговор. Питање је формулисано у готово утврђеном облику и има само један прави одговор прихваћен у традицији. По Караџићу, назива се још гонеталицом.

Она потиче из најстаријих времена, а доказ за то је њен начин изражавања у сликама, што је прафеномен сваког људског говора. Многе форме и теме загонетања се срећу још у античкој књижевности

Измене поста:

Највећи број загонетки се заснива на чињеничком упоређивању. Природа ствари посматрана је само из једне, увек изненађујуће перспективе, и открива се поређењем. Живописна, духовита слика предмета, бића, појаве, дата загонетањем, стоји у неочекиваном и једностраном односу, пуном напетости, са одгонетајем, који се разрешава асоцијацијом по сличности својих карактеристичних особина са онима који су дати загонетањем. Притом се често полази од анимистичког погледа на свет:

• Док се мати роди, син по кући ходи. (Ватра и дим)
• Гором иде, не шушка; водом иде, не брчка (Сенка)
• Двије греде пуне белих голубова (Зуби)

У загонетке се могу убројати кратке приче обликоване као рачунски задаци, разне говорно-сликовне загонетке, ребуси и пантомимски задаци.

Појављују се у обичној и ритмичној прози, али и у стиху. Њена веза са метафором је очигледна.